Klimatsko-energetska tranzicija Srbije: CBAM i domaći pravni okvir
Okrugli sto E-L-C Hub-a povezao je evropski mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika sa domaćim poreskim instrumentima, institucionalnim kapacitetima i pravnim uslovima dekarbonizacije.
Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 22. decembra 2025. godine održan je okrugli sto „Klimatsko-energetska tranzicija Srbije: CBAM i domaći pravni okvir“. Skup je organizovala Jean Monnet katedra za evropsko ekološko pravo i pravo klimatskih promena, u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji, u okviru Environmental Law Clinic Hub-a (E-L-C Hub).
Okrugli sto otvorila je i moderirala prof. dr Mirjana Drenovak-Ivanović. U diskusiji su učestvovali Veljko Milošević iz advokatske kancelarije BDK Advokati, Miloš Kuzman, rukovodilac grupe za energetsko i ekološko pravo u NIS a.d. Novi Sad, Hristina Vojvodić, viša pravna savetnica u Platformi za društveni razvoj i inovacije (CORE), Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta i Tatjana Đurković, savetnica za pitanja zaštite životne sredine Misije OEBS-a u Srbiji. Razgovor je povezao perspektive ekološkog i klimatskog prava, pravne prakse, civilnog društva i javnih finansija.
U središtu diskusije bio je Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika Evropske unije (Carbon Border Adjustment Mechanism — CBAM), kojim se cena ugljenika postepeno primenjuje na emisije ugrađene u određene proizvode uvezene na tržište Evropske unije. Razmotreni su cilj smanjenja rizika od curenja ugljenika i uspostavljanje uporedivih uslova za proizvođače u Evropskoj uniji i uvoznike ugljenično intenzivnih proizvoda. Posebna pažnja posvećena je uticaju CBAM-a na izvoznike iz Srbije, industrijsku politiku, energetsku tranziciju i usklađivanje sa klimatskim pravom Evropske unije.
Učesnici su analizirali Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda kao početak uspostavljanja domaćih fiskalnih instrumenata za određivanje cene emisija i podsticanje dekarbonizacije. Razmotren je odnos ovih propisa prema CBAM-u, kao i značaj domaće cene ugljenika za položaj srpskih privrednih društava na tržištu Evropske unije.
Diskusija je obuhvatila pravne i institucionalne uslove za primenu novog zakonodavstva, uključujući utvrđivanje i praćenje emisija, izveštavanje, proveru dostavljenih podataka i raspodelu nadležnosti između odgovornih organa. Razmatrane su i moguće posledice novih fiskalnih obaveza za konkurentnost privrede, potreba za tehnološkim prilagođavanjem i značaj predvidivog regulatornog okvira za planiranje ulaganja u dekarbonizaciju.
U završnoj diskusiji istaknuto je da odgovor Srbije na CBAM ne bi trebalo da bude ograničen na uvođenje novih poreskih obaveza. Delotvorna klimatsko-energetska tranzicija zahteva usklađen pravni okvir koji povezuje ekološko i klimatsko pravo, energetsku politiku, poreske instrumente, međunarodnu trgovinu i standarde održivog poslovanja. Okrugli sto je u okviru E-L-C Hub-a omogućio povezivanje akademske zajednice, pravne prakse, civilnog društva i institucija u razmatranju aktuelnih pitanja dekarbonizacije.
