Pravo održivosti, ljudska prava i pristup klimatskoj pravdi: gostujuće predavanje na Univerzitetu u Oslu
Predavanje od 18. februara 2026. godine povezalo je procesne garancije Arhuske konvencije sa klimatskim sporovima, korporativnom odgovornošću i pravom Evropske unije o održivom poslovanju.
Prof. dr Mirjana Drenovak-Ivanović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i nosilac Jean Monnet katedre za evropsko ekološko pravo i pravo klimatskih promena, održala je 18. februara 2026. godine gostujuće predavanje na Pravnom fakultetu Univerziteta u Oslu. Predavanje, održano u okviru kontinuirane akademske saradnje sa prof. dr Beate Sjåfjell, nosilo je naziv „Corporate Sustainability and Access to Climate Justice: A New Challenge in the Implementation of the Aarhus Convention“.
Izlaganje je bilo posvećeno razvoju prava održivosti kao oblasti koja povezuje ekološko pravo, zaštitu ljudskih prava i regulaciju održivog poslovanja. Održiva tranzicija razmatrana je kao proces pravnog preobražaja koji zahteva delotvornu zaštitu ekoloških prava, pravičnu raspodelu tereta klimatskih mera i odgovornost javnih i privatnih subjekata.
Posebna pažnja posvećena je značaju Arhuske konvencije za ostvarivanje klimatske pravde. Njena tri stuba — pristup informacijama o životnoj sredini, učešće javnosti u donošenju odluka i pristup pravdi — predstavljena su kao procesne garancije za kontrolu zakonitosti odluka od značaja za životnu sredinu i utvrđivanje odgovornosti država i privrednih društava. Razmotrene su i pravne, finansijske i procesne prepreke koje mogu ograničiti sudsku zaštitu u ekološkim i klimatskim predmetima.
U okviru prava Evropske unije analizirani su propisi koji unapređuju transparentnost, smanjenje emisija i zaštitu ljudskih prava u oblastima cirkularne ekonomije, lanaca vrednosti, izveštavanja o održivosti i održivog finansiranja. Predmeti pokrenuti protiv kompanija TotalEnergies i KLM korišćeni su za analizu primene pravila o zaštiti potrošača i pristupu pravdi pri kontroli korporativnih tvrdnji o klimatskoj neutralnosti i održivosti.
U delu posvećenom klimatskim sporovima razmotreni su predmeti Urgenda protiv Holandije, Notre Affaire à Tous i drugi protiv Francuske i KlimaSeniorinnen protiv Švajcarske, kao i Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o obavezama država u vezi sa klimatskim promenama iz 2025. godine. Analiza je obuhvatila obavezu dužne pažnje, značaj naučnih dokaza i zaštitu ljudskih prava od posledica nedovoljnog klimatskog delovanja. Na primerima predmeta protiv kompanija Shell, RWE i Holcim razmotrene su i mogućnosti i ograničenja građanskopravne odgovornosti za doprinos globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
Ovim predavanjem nastavlja se saradnja sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Oslu, započeta gostujućim predavanjem u okviru kursa Corporate Sustainability Law u februaru 2025. godine, a zatim je produbljena digitalnim seminarom o pravu održivosti u junu i predavanjem u okviru kursa Sustainable Business, Finance and Circular Economy u septembru 2025. godine. Ova saradnja povezuje nastavne i istraživačke aktivnosti JMC EECL sa međunarodnom akademskom razmenom u oblastima ekološkog prava, ljudskih prava, klimatskih promena i prava održivosti.
